Oftmals schauen wir bei Schwierigkeiten im Leben, ob diese "von außerhalb" kommen. Manchmal ist es aber auch einfach so, dass wir im Leben gewisse Prüfungen bestehen "dürfen". Hiob (im Alten Testament) ist dafür das deutlichste Beispiel bzw. Vorbild. Vielleicht ist das auch hier der Fall – Dein geistlicher Vater kann Dir dabei behilflich sein, diese Prüfung zu bestehen.Pavle7 hat geschrieben:Was Denkt ihr ist das möglich ?? Meinem vertrauten in der kirche wollte ich irgendwie nicht fragen
Natürlich gibt es das.Pavle7 hat geschrieben:Hallo liebes forum,
Kann man verflucht sein ? Also irgendwie verhext sein ?
Hört sich vielleicht lustig an aber in letzter zeit gehts mir ziemlich schlecht alles läuft irgendwie schief oder wie soll ich sagen komisch, es wird immer schlimmer. Es geschehen schlechte sachen familie,streit,finanziell usw.. Alles aufeinmal ?
Was Denkt ihr ist das möglich ?? Meinem vertrauten in der kirche wollte ich irgendwie nicht fragen
Gruß Pavle
177. Писмо
Госпођи Ј.: О страдању необјашњивом
Жалите се на злу судбу своје сестричине. Необјашњиво је, велите, њено страдање. Њен муж, чиновник, заражен гадном болешћу, умро је у лудници. Она се заразила од свог мужа, и сада је и она у душевној болници. Ви њу хвалите као добру и честиту жену, па се чудите, како је свезнајући Бог могао дозволити, да до овог брака уопште дође, те да једно невино створење тако љуто страда? - Ако је заиста Ваша рођака добра и честита и невина, како Ви верујете, онда ју је страдање снашло, наравно, без њеног личног греха. Тада морате тражити узрок у греху њених родитеља. Јер је речено за Свевишњега, да Он „походи гријехе отачке на синовима и на унуцима до трећега и четвртога кољена“ (2 Мојс. 34, 7). Ви ћете, знам, на то рећи оно што се често говори: али зашто деца да страдају због греха родитеља? Питаћу и ја Вас: али како би Господ Бог иначе устрашио људе да не греше, кад не би на децу преносио казну за њихов грех? Код нашег народа искуством је утврђено убеђење, да за грех родитеља и деца страдају. Зато се често чује опомена ономе ко хоће да се криво закуне или друго зло учини: пази, децу имаш! Ова библијска правда уосталом спроведена је и у обично људско законодавство у том смислу, што и деца губе имовину због злочина свога родитеља. Губе још и у моралном погледу, губе од угледа свога у друштву, и то не само синови но и унуци и праунуци. Ту скоро догодио се случај, да је неко верио једну девојку, но чим је накнадно сазнао, да је отац девојчин био на робији, отказао је веридбу.
Но не треба очајавати због тога. Ипак то није слепа фаталност. Бог милостиви може да пресече казну на детету, ако се покаже истинско покајање и вапијање к Њему, Оцу небесном, за опроштај. Мајка светог Фанурија била је злочеста жена, но због њених грехова није сина постигла казна. Не само није га постигла казна, него се он још и посветио. Али Фанурије, сазнајући грехе своје матере, непрестано се молио Богу за њу. Молите се и Ви Богу за родитеље Ваше сроднице. Кад Бог опрости умрлим грешницима, онда се њихов грех не товари на леђа њиховог потомства. У томе и лежи смисао црквених молитава за умрле - да би Бог њима опростио грех, и да, следствено, казна не би пала на пород њихов.
Мир Вам и милост од Бога.
19. Писмо
Сину који је пао под родитељску клетву
Пишеш, да си се завадио са оцем, да си се оделио од њега, и да те је он при деоби проклео. Па питаш, да ли та клетва има неког значаја.
Има, несумњиво. Како не би имала значај родитељска клетва? И од мањих ствари, чак и од обичним помисли, потреса се духовни свет, а камо ли од родитељске клетве на правди изречене. Праведни Ноје проклео је Хамово потомство због тога што се Хам наругао оцу своме Ноју. И то проклетство повлачи се и очитује се до дана данашњега на црначким племенима, Хамитима.
У нашој земљи недавно се остварила једна страшна материнска клетва. Некога разблуднога сина корела мајка. Син у гневу наружи мајку. Мајка га и за то укори. Онда он удари своју родитељку мотком. Заплаче се мајка и закука, па у болу своме изрекне овакву клетву на сина свога; сине несине, како ја кукала данас тако ти кукао на твој највеселији дан! После извесног времена мајка умре, а син остане непокајан и неопроштен. Али се мајчина клетва испуни. На дан свадбе синове - на највеселији дан његов - пуцали сватови из пушака. Једно "залутало" зрно погоди младожењу, и он почне кукати. Но смрт учини крај његовом кукању и - његовом животу.
Прастару заповест Божију о поштовању родитеља потврдио је Христос изрекавши Својим пречистим устима: „Поштуј оца и матер“. Да нико, дакле, и не помисли, да је то Мојсејева заповест а не Христова.
Но кад би неки родитељ, незнабожац или безбожник изрекао клетву на сина свога због тога што је син хришћанин, таква клетва пала би на главу родитеља, а не сина. Али, у твоме случају ти си крив, и клетва остаје на теби. Зато пожури и умоли оца за живота, да скине клетву са тебе и да те благослови. Да би жив био и многолетан на земљи.
Господ нека ти је на помоћи.
Свети Николај (Велимировић) Србски
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/v ... 010177.htm
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/v ... 010019.htm
Film: https://www.youtube.com/watch?v=3fnzVJRuvkU
Nemanja hat geschrieben:Natürlich gibt es das.Pavle7 hat geschrieben:Hallo liebes forum,
Kann man verflucht sein ? Also irgendwie verhext sein ?
Hört sich vielleicht lustig an aber in letzter zeit gehts mir ziemlich schlecht alles läuft irgendwie schief oder wie soll ich sagen komisch, es wird immer schlimmer. Es geschehen schlechte sachen familie,streit,finanziell usw.. Alles aufeinmal ?
Was Denkt ihr ist das möglich ?? Meinem vertrauten in der kirche wollte ich irgendwie nicht fragen
Gruß Pavle
Ich stelle dir hier paar serbisch-orthodoxe Texte und einen Film darüber rein:
177. Писмо
Госпођи Ј.: О страдању необјашњивом
Жалите се на злу судбу своје сестричине. Необјашњиво је, велите, њено страдање. Њен муж, чиновник, заражен гадном болешћу, умро је у лудници. Она се заразила од свог мужа, и сада је и она у душевној болници. Ви њу хвалите као добру и честиту жену, па се чудите, како је свезнајући Бог могао дозволити, да до овог брака уопште дође, те да једно невино створење тако љуто страда? - Ако је заиста Ваша рођака добра и честита и невина, како Ви верујете, онда ју је страдање снашло, наравно, без њеног личног греха. Тада морате тражити узрок у греху њених родитеља. Јер је речено за Свевишњега, да Он „походи гријехе отачке на синовима и на унуцима до трећега и четвртога кољена“ (2 Мојс. 34, 7). Ви ћете, знам, на то рећи оно што се често говори: али зашто деца да страдају због греха родитеља? Питаћу и ја Вас: али како би Господ Бог иначе устрашио људе да не греше, кад не би на децу преносио казну за њихов грех? Код нашег народа искуством је утврђено убеђење, да за грех родитеља и деца страдају. Зато се често чује опомена ономе ко хоће да се криво закуне или друго зло учини: пази, децу имаш! Ова библијска правда уосталом спроведена је и у обично људско законодавство у том смислу, што и деца губе имовину због злочина свога родитеља. Губе још и у моралном погледу, губе од угледа свога у друштву, и то не само синови но и унуци и праунуци. Ту скоро догодио се случај, да је неко верио једну девојку, но чим је накнадно сазнао, да је отац девојчин био на робији, отказао је веридбу.
Но не треба очајавати због тога. Ипак то није слепа фаталност. Бог милостиви може да пресече казну на детету, ако се покаже истинско покајање и вапијање к Њему, Оцу небесном, за опроштај. Мајка светог Фанурија била је злочеста жена, но због њених грехова није сина постигла казна. Не само није га постигла казна, него се он још и посветио. Али Фанурије, сазнајући грехе своје матере, непрестано се молио Богу за њу. Молите се и Ви Богу за родитеље Ваше сроднице. Кад Бог опрости умрлим грешницима, онда се њихов грех не товари на леђа њиховог потомства. У томе и лежи смисао црквених молитава за умрле - да би Бог њима опростио грех, и да, следствено, казна не би пала на пород њихов.
Мир Вам и милост од Бога.
19. Писмо
Сину који је пао под родитељску клетву
Пишеш, да си се завадио са оцем, да си се оделио од њега, и да те је он при деоби проклео. Па питаш, да ли та клетва има неког значаја.
Има, несумњиво. Како не би имала значај родитељска клетва? И од мањих ствари, чак и од обичним помисли, потреса се духовни свет, а камо ли од родитељске клетве на правди изречене. Праведни Ноје проклео је Хамово потомство због тога што се Хам наругао оцу своме Ноју. И то проклетство повлачи се и очитује се до дана данашњега на црначким племенима, Хамитима.
У нашој земљи недавно се остварила једна страшна материнска клетва. Некога разблуднога сина корела мајка. Син у гневу наружи мајку. Мајка га и за то укори. Онда он удари своју родитељку мотком. Заплаче се мајка и закука, па у болу своме изрекне овакву клетву на сина свога; сине несине, како ја кукала данас тако ти кукао на твој највеселији дан! После извесног времена мајка умре, а син остане непокајан и неопроштен. Али се мајчина клетва испуни. На дан свадбе синове - на највеселији дан његов - пуцали сватови из пушака. Једно "залутало" зрно погоди младожењу, и он почне кукати. Но смрт учини крај његовом кукању и - његовом животу.
Прастару заповест Божију о поштовању родитеља потврдио је Христос изрекавши Својим пречистим устима: „Поштуј оца и матер“. Да нико, дакле, и не помисли, да је то Мојсејева заповест а не Христова.
Но кад би неки родитељ, незнабожац или безбожник изрекао клетву на сина свога због тога што је син хришћанин, таква клетва пала би на главу родитеља, а не сина. Али, у твоме случају ти си крив, и клетва остаје на теби. Зато пожури и умоли оца за живота, да скине клетву са тебе и да те благослови. Да би жив био и многолетан на земљи.
Господ нека ти је на помоћи.
Свети Николај (Велимировић) Србски
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/v ... 010177.htm
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/v ... 010019.htm
Film: https://www.youtube.com/watch?v=3fnzVJRuvkU
, auch die Schrift)... Danke! Und ist einer der Filme evtl. mit Untertiteln? Ich zitiere mal aus einem Artikel auf bogoslov.ru (s. da "19. Frage"), der dieses Thema anschneidet:Pavle7 hat geschrieben:Mir ging es halt nur darum ob es "menschen" gibt die einen verfluchen können ? Einen etwas schlechtes tun möchten. Wäre sowas möglich ?
Dieses Thema ist wahrlich eine Geißel der modernen Welt, auch der orthodoxen. Die große Mehrheit der spirituellen Probleme religiöser Menschen am Rande einer psychischen Beeinträchtigung hat damit zu tun. Es sind quasi Metastasen des Okkultismus, die in die orthodoxe Welt hinüberwuchern. Dabei stellen wir hier nicht die prinzipielle Frage, ob Verwünschung wirksam seien oder nicht. Die Realität der spirituellen Welt und des spirituellen Kampfes ist zweifellos Bestandteil der orthodoxen Weltanschauung. Allerdings geht es hier um das Bewusstsein des Menschen, der seine spirituellen und alltäglichen Probleme durch ein hypertrophiert verzerrtes Prisma der „Verwünschung“ betrachtet. Das ist ein Bereich, in dem menschliche Seelen gefangen genommen werden. Es ist nicht möglich, das Thema für sich genommen oder lediglich konkrete Situationen zu betrachten. Für den einen Menschen ist eine derartige Vermutung Anlass zu genauester Analyse und Beratung mit seinem Beichtvater, für den anderen die Rechtfertigung für all seine Probleme. Für einen Drogensüchtigen wäre es die Ursache seiner Drogensucht, für eine Frau, die ihr Ehemann verlassen hat, die Überzeugung, dass man ihn „verhext“ habe, und für den Gebrechlichen die Ursache seines Zustandes. Die nächste Etappe sind multiple Wahnstörungen: Menschen ziehen in neue Wohnungen, da sie „vor schlechtem Einfluss fliehen“ wollen; sie lösen die Verbindung zu geliebten Verwandten, aus demselben Grund, und gehen sogar in andere Kirchengemeinden. Und sie gehen sogar (was ganz unlogisch ist) in Massen zu Exorzismus-Gottesdiensten.
Besonders bedauernswert ist, dass Beichtväter solchen Phantasien, die ihnen erzählt werden, manchmal auch noch zustimmen, womit sie das Problem oft zu einem klinischen Zustand verschlimmern.
Wir behaupten dies anhand der umfangreichen Erfahrung der Kontakte mit verlorenen Menschen, die, nachdem sie von ihren Hexenmeistern zur Kirche gekommen sind, weiterhin „verflucht“ geblieben sind. Solch ein Mensch geht zu einem Hexenmeister, und der sagt ihm: „Auf dir lastet eine Verwünschung; komm, lass sie uns beheben“; dann geht er zum Priester, und hört wortwörtlich dasselbe. Sicherlich sind die „Methoden“ anders, die Diagnose ist aber gleich. Kaum ist etwas nicht so, wie der Mensch es will, ist das schon ein Anlass, über eine angebliche Verwünschung besorgt zu sein. Diese verborgene „spirituelle Mechanik“ – wer kennt sie schon?
Aber auch wenn eine „Verwünschung“ vorliegt, was soll man tun? Die Antwort kann nur lauten: ein kirchliches Leben führen und an den Mysterien teilnehmen, ohne diese als „magisch“ missverstehen und ohne besondere „Handauflegungen“ zu suchen. Einen anderen Weg gibt es nicht; und das Desaster besteht darin, dass die Menschen, für die dieses Problem akut geworden ist, in Magismus versunken sind, und dass dieser Magismus sich sogar unter dem Obdach der Kirche weiter entwickeln konnte. Zudem muss gesagt werden, dass es in der Praxis schwer ist, überhaupt irgendjemanden zu nennen, in dessen Biographie es keine eigene okkulte Erfahrung gegeben hätte – und eben darin verbirgt sich in der Regel die Ursache des Unheils. Solch einem Menschen zu beweisen, dass er Unrecht hat, ist oft ein hoffnungsloses Unterfangen.
[...]
In der Orthodoxie fragt der Mensch bei Lebensproblemen: „Was, oh Herr, soll ich an mir ändern, damit DU die Umstände meines Lebens änderst?“ Dann steht alles auf seinem Platz, und „ ein unverdienter Fluch trifft nicht ein“, wie eine Weisheit Salomos besagt (Spr 26,2).
[...]
Ja, das gibt es, aber keine Angst! In Afrika nennt man das Sorcellerie (frz. Hexerei). Es ist dort ein sehr präsentes Thema für die Menschen, die daran glauben. In Afrika sterben tatsächlich Leute an der fixen Idee, sie seien verhext. Da kann die Einbildungskraft im Schlechten fast so viel bewirken wie der Glaube im Guten. Irgendetwas haben da die Missionare wahrscheinlich falsch gemacht.Pavle7 hat geschrieben:Kann man verflucht sein ? Also irgendwie verhext sein ?
Hört sich vielleicht lustig an aber in letzter zeit gehts mir ziemlich schlecht alles läuft irgendwie schief oder wie soll ich sagen komisch, es wird immer schlimmer. Es geschehen schlechte sachen familie,streit,finanziell usw.. Alles aufeinmal ?
